Legenda kaže da je Stefan Lazarević često prolazio kroz Rogojevac na putu ka srednjovekovnom gradu Borač i da je tada svraćao do izvora u pećini kako bi se napio hladne, čiste vode. Meštani su verovali da ta voda daje snagu i razbistruje misli, pa je vekovima smatrana posebnim darom prirode.
Prema narodnom predanju, dok bi despot Stefan boravio na tom mestu, dobre vile bi sletale i u krčazima odnosile izvorsku vodu. Upravo zbog toga se verovalo da se iz rogojevačke pećine i danas, u tišini noći, ponekad pojavi svetlost, a vile zaigraju kolo, naročito u vreme nevremena, kako bi ljudima donele zaštitu i pomoć.
Sedamdesetčetvorogodišnji meštanin Dragiša iz Rogojevca priseća se priča koje je slušao od svoje bake. Kako kaže, ljudi su često govorili da su viđali vile u blizini pećine. „Iz pećine bi izbijala svetlost, a one bi zaigrale kolo. Posle toga bi sve krenulo na bolje“, prepričava on. Po njegovim rečima, čak i tokom pandemije COVID-19 pojedini meštani su tvrdili da su primetili svetlost iz pećine, a zanimljivo je da je u ovom kraju zabeležen znatno manji broj obolelih nego u okolnim mestima.
U ovom delu Šumadije gotovo svaka legenda na neki način povezana je sa likom despota Stefana Lazarevića. Od manastira Manastir Kamenac, za koji se veruje da je podignut nakon Kosovske bitke, pa do brojnih svetinja u okolini, generacijama se prenosi priča da je despot na svojim putovanjima ovde zastajao kako bi se odmorio. A onda bi vile došle, odigrale kolo oko njega, davale mu snagu i inspiraciju i za njegov književni rad…
Inspiraciju u bogatom narodnom predanju ovog kraja pronašao je i Dragan Radonjić, koji potiče iz Rogojevca i koji je svoj projekat simbolično nazvao upravo po ovoj legendi.
Kako kaže, gotovo da nema deteta koje je odraslo u ovom selu, a da bar jednom nije čulo priču o pećini i vilama. Te priče, dodaje, prenose se generacijama i deo su identiteta ovog kraja.
„U južnoslovenskoj mitologiji vile se opisuju kao natprirodna ženska bića koja su naklonjena ljudima. Zamišljane su kao izuzetno lepe devojke zlatne kose, sa krilima, obučene u duge i prozračne haljine“, objašnjava Radonjić.
Prema njegovim rečima, upravo takve legende najbolje oslikavaju duh i posebnu lepotu Šumadije, čija priroda danas dobija još veći značaj, naročito u vremenu kada ljudi sve češće traže mir, čist vazduh i beg od gradske gužve.
„Legenda kaže da se nikada ne zna ko i kada može videti vile. Važno je samo da verujete i da budete dobri ljudi. Mi verujemo, a zna se da smo dobri ljudi“, dodaje Radonjić kroz osmeh.
