Za Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu nekada su se vezivale afere, a danas uspešni rezultati. Nema te oblasti u kojoj FIN nije napravio pomak u poslednjih nekoliko godina, počev od broja upisanih studenata, preko uvođenja novih akreditovanih programa, naučno-istraživačkih projekata, pa sve do saradnje sa brojnim uglednim kompanijama koje studentima nude mogućnost za sticanje preko potrebnog praktičnog iskustva, a neretko i za zaposlenje po završetku studija. Ipak, iza te naizgled savršene fasade kriju se brojni nerešeni problemi studenata prema kojima rukovodstvo fakulteta ima krajnje indolentan stav, što stvara neku vrstu nepremestivog jaza u njihovim međusobnim odnosima koji postaje sve očigledniji.
Ono o čemu se u poslednje vreme sve više šuška u studentskim krugovima, a na šta nismo dobili potvrdu od samog fakulteta, s obzirom da smo kao i u slučaju Filuma ostali bez odgovora na poslata pitanja, to su glasine o gašenju među studentima veoma popularnog studijskog programa računarske tehnike i softversko inženjerstvo.
Poseban razlog za nezadovoljstvo imaju studenti smera urbano inženjerstvo, koji već duže vreme imaju problem sa tim što za njihov smer ne postoji zvanična šifra u Šifraniku zanimanja Ministarstva rada, zbog čega po završetku studija ne mogu da dođu do odgovarajućih licenci za rad. Na taj način oni postaju praktično nevidljivi na tržištu rada, što im svakako otežava proces zaposlenja u struci.
Nezadovoljstvo tinja i među studentima drugih smerova ovog fakulteta sa kojima je Puls Šumadije imao priliku da razgovara. Oni se između ostalog žale se na česta odstupanja od planiranog nastavnog programa što se automatski odražava i na sam proces ocenjivanja, ali i na cenu školarine i naknada za prijavu ispita koje su baš kao i na većini drugih državnih univerziteta povećane u postkovid periodu. Sa druge strane, smatraju da su im šanse za dobro plaćen posao u struci po završetku studija velike
Prema nezvaničnim informacijama koje se mogu čuti od samih studenata, dva su razloga za to. Prvi su pritisci sa Elektrotehičkog fakulteta u Beogradu, kome očigledno smeta jaka konkurencija u ovoj sferi obrazovanja, ali i to što sa FIN-a navodno „prepisuju“ njihov program predavanja i vežbi bez zvaničnog odobrenja. Drugi razlog je aktuelni dekan FIN-a prof. dr Slobodan Savić, čija samostalnost u upravljanju fakultetom i držanje do profesorske etike ne odgovaraju onima koji bi da fakultet vrate u mračan period od pre desetak godina, kada je zbog različitih afera bio izložen ruglu.
Nesporno je da Fakultet inžnjerskih nauka poslednjih godina beleži ogromne pomake u svom radu. Trenutno na FIN-u postoji dvadeset akreditovanih studijskih programa na srpskom i dva na engleskom jeziku. Broj upisanih studenata na osnovne i master studije na svim smerovima u konstantnom je porastu, pri čemu naročito interesovanje vlada za mašinsko inženjerstvo.
Oni čime se FIN može pohvaliti jeste i veliki broj istraživačkih centara u skladu sa najvišim svetskim standardima, ali i saradnja sa brojnim domaćim i multinacionalnim kompanijama, poput Simensa, koje studentima pružaju mogućnost da stiču preko potrebna praktična znanja. Neretko se dešava da te kompanije tokom obavljanja stručne prakse „vrbuju“ najtalentovanije studente pružajući im mogućnost zaposlenja odmah po završetku studija.
Fakultet inženjerskih nauka neprestano se trudi da svojim studenima omogući najbolje moguće uslove za obavljanje nastave. Renovirane su laboratorije, učionice su klimatizovane, otvoren je i studentski restoran.
Međutim, sve to pada u vodu ukoliko sam fakultet nema dovoljno sluha i razumevanja za realne probleme studenata koji postoje već duži vremenski period i ne preduzima nikakve korake u pravcu njihovog rešavanja. Zbog tog „statusa kvo“ trpe i studenti i sam fakultet, koji ovakvim zanemarivanjem potreba svojih studenata ruši godinama pažljivo građeni ugled u akademskim krugovima.
Vi mora da se drogirate ako mislite da je ovaj fakultet nešto bolji od Megatrenda.