U skromnoj kući u Mašićima kod Gradiške živi Joka Kutlača (72), žena avanturističkog duha, koju svi poznaju po bračnim dogodovštinama. Zdrava, jaka i sposobna, više nije za udaju.
Povlastice zbog popularnosti prepoznaje svakodnevno:
– U autobusu mi, uz osmeh, uvek neko ustupi mesto. U čekaonici, kod doktora u Topoli, od sada me zovu preko reda, a niko se od ostalih pacijenata ne protivi. U prodavnici opraštaju sitan dug, a kada peške krenem kroz selo, odmah se vozači zaustavljaju i nude mi prevoz – priča Joka kojoj je, kako reče, bolje krenulo i u odbrojavanju uroka jer joj je naglo poraslo poverenje u narodu.
Kaže da je primetila da su žene ljubomorne.
– Ne može nijedna koja me poznaje podneti da sam od nje popularnija i važnija u društvu. Ima sada zborova po selima, ja se spremim, uredim kao u mladosti, kupim sladoled, ližem i hodam. Za mnom se kolona uhvati kao za popom. Samo viču: eno Joke, eno Joke, a mene ni briga nije – hvali se Joka, ne mareći mnogo šta narod priča o njoj i njenim bračnim i vanbračnim iskustvima.
Joka se prvi put udala u 23. godini u Gornje Karajzovce u Lijevče polju, verujući da će to biti doživotna zajednica okrunjena srećom, ljubavlju i razumevanjem. Međutim, njen tadašnji izabranik samo je prvi ili jedan u nizu njenih ukupno 17 privremenih životnih saputnika.
Svima Joka spominje imena i navodi mnoge detalje, ali, veli, ne bi želela da to sve završi u novinama.
– Udovica sam od rata, od kada sam se razišla sa poslednjim, i ne želim više da se udajem. Dosta je bilo. Za mene su to samo priče koje ponavljam često u društvu. Svi me teraju da objašnjavam kako sam se udavala i razudavala, ko je kakav bio, odakle… Istinu govorim, ali poslije svi kažu: „Nemoj, Joko, lagati, nije to sve baš tako bilo – priča Joka Kutlača.
“Roditelji prvog muža su govorili da sam ružna”
Prvi put je, kaže, otišla u zaprezi, konji su bili okićeni, pevalo se i veselilo.
– Bila je zima, ali nas je ljubav grejala. Moj prvi muž, pokoj mu duši, volio me, mazio i pazio sve dok njegovi nisu počeli govoriti da sam ružna i da je on mogao oženiti lepše i bogatije cure. Odmah sam ga napustila i vratila se, neću da me ponižavaju – pripoveda Joka.
O svakom bivšem suprugu bi, napominje, samo da je malo upućenija u pisanije, mogla sročiti roman ili kakvu drugu knjigu.
– Drugi suprug prezivao se Ždral. On je isto iz Lijevča jer su tada, šezdeset i neke, momci iz ravnice begenisali cure u brdu. Nisu hteli u komšiluk. Ni mi brdske cure nismo htele tražiti momke u svom selu. Htele smo u bogatije Lijevče, tamo gde je bliže putu, gde prolaze autobusi, a manje se ide peške – pravi Joka uvod u podsećanja na svoje bračne avanture.
Kaže da je Ždrala dovela kod sebe u kuću, da je „doleteo kod nje kao ptica, kako mu prezime kaže“.
– Nije on bio siromašan, ali je prihvatio da se ovdje kućimo jer nisam imala braće, a moji roditelji su hteli da se ognjište ne ugasi. I on je bio liep, govorio mi: „Joko moja, Jokice, srećo moja srećice, ljubavi“ i tako redom. Ali jednom banu milicija iz Topole, traže moga Ždrala, pitaju gdje je, kako da dođu do njega. Pitam šta se desilo, a oni mi rekoše da on odavno krade bicikla i da mora u zatvor. Tako sam se i sa njim razišla, on u zatvor, šta će mi takav. Krenula sam u potragu za novim dečkom – sjeća se Joka svog neuspešnog braka.
Kasnije je sve postajalo rutina, bez mnogo stresa i nervoze prilikom razlaza.
– Ne, ne mogu reći da svih 17 muškaraca nije vredilo, a da sam samo ja dobra. Bilo je među njima najviše pijanaca, ali i ja sam pila, igrala na stolu, tukla se sa njima. Bila sam svojevremeno veliki bekrija. Ko je spreman da mene takvu trpi i podnosi? Niko – opisuje Joka svoja bračna iskustva.
