Jesenje Miholjdanske zadušnice obeležavaju se 11. oktobra, a u pravoslanim crkvama služi se liturgija i parastos za upokojene.
Sutra su Miholjske zadušnice, jedan od četiri dana u godini kada se po kalendaru Srpske pravoslavne crkve posebno sećamo svojih preminulih. Zadušnice se uvek obeležavaju subotom, jer je tog dana, prema predanju, i Isus Hristos, uoči vaskrsenja, upokojen.
Osim Miholjskih, tokom godine se obeležavaju još i zimske, letnje i Mitrovske zadušnice.
Iako svaki kraj Srbije ima svoje običaje, važno je znati kako se Zadušnice pravilno obeležavaju po crkvenim pravilima. O tome je govorio i protojerej Ljuba Ranković.
– Za Zadušnice se uvek služi liturgija, tokom koje se čitaju imena pokojnika. Da bismo učestvovali u liturgiji kako dolikuje, treba da pripremimo spisak imena naših upokojenih – u dva primerka. Jedan se daje svešteniku za proskomidiju, uvodni deo liturgije, a drugi za parastos koji se služi nakon toga u hramu – objasnio je jednom prilikom otac Ljuba.
Za parastos vernici donose kuvano žito, u koje se stavlja sveća i malo vina, kao i drugi spisak sa imenima. Sveštenik pred početak parastosa pali sveće i zatim čita molitve za upokojene.
Svaki od ovih simbola ima duboko značenje: žito podseća na smrt i vaskrsenje, jer kao što zrno pšenice umire u zemlji da bi donelo plod, tako verujemo i u život posle smrti. Vino je simbol života i duhovnog isceljenja, dok je sveća simbol svetlosti i nade u Hrista.
Nakon molitve u crkvi, običaj je da se obiđu grobovi bližnjih. Tada se pale sveće kupljene u crkvi, nosi se žito i pristupa se sa molitvom i poštovanjem.
– Kada dođemo do groba, prvo se jednom prekrstimo. Pri samom prilasku grobu, prekrstimo se tri puta, celivamo krst i kažemo: “Hristos vaskrse, dragi moj (ime upokojenog). Vaistinu vaskrse”, i to ponovimo tri puta. Zatim zapalimo kandilo i sveće, okadimo grob i izgovorimo molitvu za pokoj duše – objašnjava otac Ljuba.
Ako neko nije u mogućnosti da ode na grob jer živi daleko, Zadušnice može obeležiti u najbližoj pravoslavnoj crkvi. Za to je takođe potrebno imati žito, sveće i spisak imena. Otac Ljuba kaže da je to, duhovno gledano, jednako kao da smo na grobu svojih bližnjih.
Za one koji ni to ne mogu, postoji način da se Zadušnice obeleže i u domu. Tada se ispred slavske ikone upali kandilo, pripremi žito i vino, zapale sveće i izgovori molitva.
– Krstoobrazno se žito prelije vinom, uz reči: “Za pokoj duše mojih srodnika”, i navedu se njihova imena. Zatim se kaže: “U ime Oca, i Sina, i Svetoga duha. Amin.” I na kraju: “Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse” – poručuje otac Ljuba.
Iznošenje hrane na grobove je običaj koji nije crkveni, ali ko hoće, može da je ponese.
Delo milosrđa u ime upokojenih
U pojedinim krajevima Srbije i dalje se neguje lep običaj da se na ovaj dan podeli hrana i darovi siromašnima, kao čin ljubavi i milosrđa učinjen u ime onih koji više nisu sa nama. Na taj način, sećanje na pokojne prerasta u delo dobrote koje donosi mir i blagoslov živima.
Verovanje i vreme odlaska na groblje
Narodno verovanje kaže da je najbolje na groblje otići u prepodnevnim satima, dok je dan još mlad i obasjan svetlom. Smatralo se da molitve izgovorene po dnevnom svetlu lakše dopiru do neba i da duše pokojnika tada najjasnije osećaju prisustvo svojih najmilijih.
