Nebojša Milošević iz Male Sugubine kod Trstenika uštedeo je milijarde kragujevačkoj “Zastavi” i konstruisao menjače za “Jugo” i “Floridu”, a onda je proglašen tehnološkim viškom.
Nebojša Milošević je hodajući kompjuter iz Male Sugubine kod Trstenika. Uštedeo je milijarde kragujevačkoj “Zastavi” i konstruisao menjače za “Jugo” i “Floridu”, a onda je ovaj genije proglašen tehnološkim viškom, pa je pod stare dane živeo od skromne penzije i crtao portrete na nadgrobnim spomenicima.
U svetu nauke, koeficijent inteligencije od 203 graniči se sa nemogućim. To je nivo koji se sreće jednom u nekoliko desetina miliona ljudi, a Nebojša Milošević ga nosi sa skromnošću čoveka koji je život počeo računajući do milijardu pre nego što je naučio ijedno slovo.
Deda Miloš uticao na njegov put
Sve je počelo uz dedu Miloša, slepog heroja sa Mačkovog kamena, koji je deci kroz igru držao časove matematike.
– Na mene je veliki uticaj imao deda Miloš, koji je bio solunac, prešao Albaniju i sedam godina ratovao od Drugog balkanskog rata pa do Arnautske pobune na Kosovu i Metohiji. Po njegovom imenu nosim prezime, a pre je bilo Jevremović. Moj otac je promenio prezime iz zahvalnosti prema dedi, koji je bio ranjen na Mačkovom kamenu i ostao slep. Svoj deci iz komšiluka je, kroz igru, pokazivao matematiku. U prvom razredu nisam znao nijedno slovo, ali sam umeo da računam (sabiram, oduzimam, množim i delim) i to sve do milijardu – ispričao je Nebojša
Iako je želeo slikarstvo, siromaštvo ga je odvelo u mašince. Već 1968. prijavio je svoj prvi patent – mašinu za prikupljanje polena, koji je otkupila “Dalmacija bilje” iz Dubrovnika.
– Zaposlili su me, od njih sam dobio stipendiju iz radnog odnosa i upisao Višu tehničku školu za brodogradnju u Dubrovniku, na Lapadu. Položio sam sve ispite, osim engleskog i nisam diplomirao. U Hrvatskoj je 1971. godine krenuo Maspok, osetio sam situaciju, pa sam otišao u JNA u Štip.
U JNA se i desila prekretnica. Nebojša besplatno prijavljuje patente koji će promeniti svetsku auto-industriju. Njegov hidrodinamički automatski menjač postao je osnova za čuveni “retarder” na Mercedesovim kamionima.
Ponudio je licencu Mercedesu. Oni su mu odgovorili da ih patent interesuje, ali pošto je bio prijavljen u SFRJ, da treba prvo da ponudi domaćim proizvođačima, a ako ga oni odbiju da im se ponovo obrati. Otišao je u “Zastavu”.
– Zastava je raspisala konkurs za četiri konstruktora. Na testu inteligencije sam ostvario 203 poena i kao prvi od 40 kandidata, među kojima su bili iskusni inženjeri, primljen sam u institut – ispričao je.
Kako je jedan genije uštedeo milijarde na “fići” i “jugu”
Nebojša nije bio teoretičar, vec praktičar koji je fabriku spasavao bankrota. Njegova inovacija na ležištu zadnjih točkova “fiće” donela je uštedu od 4,5 milijardi dinara za samo godinu dana.
- IQ 90-109 – normalna/prosečna inteligencija
- IQ 110-119 – iznad proseka
- IQ 120-129 – visoko nadprosečno/vrlo nadareni
- IQ 140 – često se naziva genijalno ili izuzetno visoko
– Za vozila ‘jugo 45’, ‘jugo 55’ i ‘floridu’ konstruisao sam menjače sa četiri i pet brzina. Na tim menjačima bila je ušteda od 300 grama aluminijuma na svakom od 4,5 miliona vozila. Nagrade nije bilo, ali sam dobio platu u rangu magistra.”
Nagrada za genijalnost – 20 godina na birou
Nakon povratka u Trstenik 1983. godine, Nebojša je za “Petoletku” odradio nemoguće – konstruisao je alate za livenje turbo kompresora. A onda, a onda je usledio šok.
“Kada sam završio posao, umesto nagrade, dobio sam rešenje o tehnološkom višku. Na birou rada proveo sam 20 godina – od 1993. do 2013. godine. Bez otpremnine, bez jubilarne nagrade za 27 godina staža.
Nebojša je morao da pronađe način da mu porodica ne bude gladna.
– Od 1993 – 2013. podigao sam 1.100 stabala lešnika na 1,5 hektar zemljišta, a kasnije sam povećao za još pola hektara. Konstruisao sam za sebe pet mašina za kamenorezačku radionicu. U svojoj radionici nacrtao sam više od 10.000 portreta za nadgrobne spomenike. Imam poslednji izum – analogno homogramska antena i sa njom pronalazim vodu za bunare. Konstruisao sam i napravio mašine za branje lešnika, mašinu za kalibraciju lešnika, mašinu za krcanje lešnika, a trenutno pravim mašinu za odvajanje jezgra od ljuske lešnika. Planiram da napravim i radionicu za preradu lešnika u pastu – pričao je tada Milošević za čije patente se otimala i američka NASA.
