Međunarodni praznik rada, koji se svake godine obeležava 1. maja, ima korene u borbi američkih radnika za prava i dostojnije uslove rada. Njegova simbolika vezuje se za događaje iz 1886. godine, kada su stotine hiljada radnika u Čikagu izašle na ulice zahtevajući osmočasovno radno vreme.
Iako su protesti prvog i drugog maja protekli mirno, 3. maja došlo je do sukoba sa policijom u kojem su poginula četiri sindikalna aktivista. Sutradan, 4. maja, na novom protestu, pod nerazjašnjenim okolnostima bačena je bomba koja je usmrtila sedam policajaca i više učesnika skupa. Kao odgovor, vlasti su optužile anarhiste, a osmorica su osuđena na smrt.
Ovi tragični događaji postali su simbol radničke borbe širom sveta. Već 1889. godine, na kongresu Druge internacionale, doneta je odluka da se 1. maj proglasi međunarodnim praznikom rada, danom kada radnici izražavaju jedinstvo i solidarnost u borbi za svoja prava.
U Srbiji je ovaj praznik prvi put obeležen 1893. godine, velikim protesnim skupovima u Beogradu. Danas se Prvi maj obeležava u većini zemalja sveta kao dan posvećen radnicima i njihovim pravima.
Nakon Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast, Prvi maj postaje zvanični državni praznik. Država tada aktivno promoviše Prvomajske uranke — masovna okupljanja i izlete u prirodu u ranim jutarnjim satima. Ovi uranci su, osim ideološke, imali i antireligijsku funkciju, jer su zamenjivali dotadašnju narodnu proslavu Đurđevdana i đurđevdanskih uranaka.
Danas, Prvi maj u mnogim zemljama ostaje simbol borbe za radnička prava, dok se kod nas još uvek tradicionalno obeležava izletima i roštiljem u prirodi.
